vampiri...cinjenice i legende
Opšte je poznata činjenica da je vampir jedina reč iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima.
U raznim delovima slovenskog sveta vampir se naziva i drugim nazivima: vukodlak, lampir, lapir, vjedogonja, jedogonja, a najčešće - upir. Iz ove poslednje može saznati poreklo reči vampir. Naime, stari Sloveni su, kao i većina starih naroda, smatrali da će, ako se telo mrtvog čoveka ne spali, njegova duša ostati zauvek zarobljena na ovom svetu i nikad neće naći mira. Zato su svoje mrtve podvrgavali "tretmanu" u kome su ih spaljivali na velikoj lomači i tako ih ispraćali u "večna lovišta". Međutim, dešavalo se (naročito za vreme ratova ili velikih bolesti), da se telo nekog stradalnika uopšte ne pronađe i ne isprati kako dolikuje, što je, navodno, dovodilo do toga da nesrećnik ubrzo počinje da ustaje noću i ubija ljude. Sve dok se, ne nađe neko ko će ga "počastiti" glogovim kocem.[traži se izvor]
Na staroslovenskom, reč za vatru je - pir, a un označava negaciju.[traži se izvor] Dakle reč un-pir ili u-pir (ne-vatra), bi označavala nešto što se ne može vatrom uništiti, čemu vatra ne može ništa. U ovom slučaju reč je o čoveku koji je, zbog određenih grehova, kažnjen (od strane bog(ov)a) time da postane vampir i doveka luta po zemlji, ili jednostavno, mrtvaca čiji leš nije spaljen.[traži se izvor]
Kontroverza oko pojma u 18. veku [uredi]
Pojam je verovatno postao opštepoznat po romanu Drakula Brema Stokera. Veruje se da je prvo pominjanje pojma u zapadnoj Evropi bilo u austrijskom časopisu „Vossiche Zeitung“, broj 98, koji je objavljen 1725. U tom časopisu se nalazi izveštaj po kojem je u selu Kisiljevu umro izvesni Petar Blagojević, a posle njega još deset osoba u narednih 24 časa. Na samrti bi ljudi izjavili da im se Blagojević ukazivao i da ih je davio te od toga moraju umreti a njegova supruga je pobegla neposredno posle tih čudnih zbivanja izjavivši da joj je u snu došao mrtav muž tražeći joj svoje opanke. Iz Beča je poslat tim lekara i stručnjaka u Kisiljevo kako bi se utvrdilo o čemu se zapravo radi. Nakon otvaranja kovčega Petra Blagojevića (zapisano kao Peter Plogojowitz), zabeleženo je da je telo bilo očuvano u potpunosti kao da je i dalje živ, a da je u njegovim ustima bilo malo sveže krvi.
Pored Blagojevića austrijski i engleski izvori pominju i izvesnog Arnolda Paolea, vojnika, koji je, navodno, imao bliski susret sa vampirom u Grčkoj, odakle je i doneo zarazu. On je, navodno, ubio vampira ali se posle toga osećao loše i ubrzo je umro u nekom selu kraj Beograda, posle čega su krenuli napadi vampira u ovom kraju. Njegovo telo je kasnije ekshumirano (od strane vlasti!) i podvrgnuto "kuri" kocem, ali ni posle toga napadi nisu sasvim prestali.